Циклус предавања:
ХРИШЋАНСТВО И ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ СВЕТА
Милеса Стефановић:
Гаврил Стефановић Венцловић - мистериозни монах и креативни преводилац на раскршћу епоха
Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим необразованим верницима, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног живота.
Пола века пре Доситеја Обрадовића, у Венцловићевим беседама срећемо просветитељске идеје. Иако знатно скромнијег образовања од Доситеја, Венцловић је био свестан значаја просвећивања. Између осталог, критиковао је непримерено понашање свештенства, наглашавао да је међуљудска помоћ важнија од „празног богомољства“, указивао je на трагичне последице незнања и примитивизма у народу, нападао ружне обичаје, кудио бахатост „богатица“, истицао значај сељака, залагао се за лично достојанство изнад племићких привилегија, па чак и, далеко испред свог времена, говорио о неравноправности жена. Занимљиво је да је цитате из Светог писма преводио прилично слободно на народни језик, читав век пре Вуковог и Даничићевог превода.
Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима и говорећи на њима разумљивом језику, у његове проповеди упливавају бројни детаљи из народног језика, обичаја и свакодневног живота. Венцловићеви рукописи представљају једно од ретких писаних сведочанстава о народном говору у XVIII веку, а посредно преко њих сазнајемо и о животу Срба северно од Саве и Дунава. Успутно се ова његова дела посматрају и као сведочанство о духу времена и историјско-политичком контексту одвијања двеју сеоба српског народа.
Кључне речи: Гаврил Стефановић Венцловић, беседе, Срби у Угарској, XVIII век
др Милеса Стефановић-Бановић
Научни сарадник, Етнографски институт САНУ
kimiaera@gmail.com
Биографија
Рођена 1979. године у Београду. Средњу школу завршила је у Линцу (Аустрија). Дипломирала је 2003. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за мађарски језик и књижевност. Године 2008. дипломирала је такође на Православном богословском факултету у Београду. Магистарску тезу под називом „Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке” одбранила је 2010. на Филолошком факултету у Београду. Докторску тезу под називом "Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића", одбранила је 2016, такође на Филолошком Факултету у Београду. Током студија, у различитим периодима била је стипендиста Министарства просвете РС, Министарства вера РС и немачке Фондације „Конрад Аденауер”.
Од 2009. запослена је као истраживач у Етнографском институту САНУ. Од 2009. до 2020. године била је ангажована на пројектима: Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена; Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност, као и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе”.
Аутор је већег броја научних радова, приказа и превода, објављених у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима. Учествовала је на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству.
Бави се утицајем религије на свакодневни живот, при чему комбинује савремене антрополошке теме са темама из области религиологије, културне историје и историјске антропологије. У својим истраживањима, филолошко-антрополошким приступом језичкој, књижевној и етнографској грађи, како у архивским, тако и у савременим изворима, проучава питања етничког идентитета, миграције, традиционалне и савремене облике религиозности и обредно-религијску праксу.
Говори и користи литературу и на немачком, мађарском, енглеском и руском језику и служи се француским. Током студија теологије изучавала је црквенословенски, старословенски, руски, старозаветни јеврејски и новозаветни грчки језик.
Библиографија:
https://etno-institut.co.rs/lat/istra%C5%BEiva%C4%8Di/miles%D0%B0-stef%D0%B0novi%C4%87-b%D0%B0novi%C4%87